DKingove čarolije

Dobrodošli na moj blog

11.10.2018.

МРЖЊА

 

Мржња. Тај тако леп, природан, и надасве људски осећај. Скуваш кафу, запалиш цигару, седнеш, и мрзиш све живо. Добро, не мора баш све живо, али мораш да мрзиш нешто или некога. Човек се рађа да би мрзео, штета је ту способност не искористити. Ко не уме да мрзи, тај не зна ни да воли. Ко никог не мрзи, с њим засигурно нешто није у реду. Мрзим људе који никога не мрзе. Туко би их прутем по голој гузици све док ме не омрзну. Кроз целу историју људског рода, теорија је пропагирала љубав, а пракса мржњу. Зато волим да мрзим, јер ја сам човек од праксе. Лако је наћи објекат мржње. Мрзим када је топло, мрзим када је хладно, а кад је температура таман колико треба наћи ће се већ нешто друго што ћу да мрзим. Толико је много ствари које се могу мрзети. Киша, ветар, снег, сунце, море, комшија. Кажу да мржња настаје због страха. Па шта? И страх је сасвим нормална људска особина. Страх од непознатог, новог, недоживљеног, страх од старости, самоће, болести, смрти. Ко не осећа страх, тај није нормалан. Исто је и са мржњом. Док читам „мудре“ мисли по нету, дође ми да се истовремено искењам и исповраћам. Мрзим глупост, а мрзим и мудре мисли, зато што су глупе. Па каже, цитирам: „Мржња је одлика слабог карактера.“ Није тачно! Рећи ћу вам ја шта је слаб карактер. То вам је кад мрзите неког јер вас је попреко погледао, а онда га напрасно заволите јер вам је донирао милион евра. Кад мрзиш, буди доследан, и бићеш јак карактер. Један баук кружи Европом, баук мржње. Мрзите се народе! Нехумано је никога не мрзети. Мржња је камен темељац и покретач сваке цивилизације. Нећеш постати богат ако не мрзиш сиротињу, нећеш стећи дом ако не мрзиш бескућнике. Животиње не мрзе, зато и јесу животиње. Додуше, пси и мачке се мрзе, али зато и јесу човекови најбољи пријатељи. Боље мржња у руци него љубав на грани. Ко мрзи, зло не мисли. Кажу да мржња настаје често и због зависти. Па шта, и завист је природна људска емоција. Кад неко има милијарде на банковном рачуну, шта има нормалније него да му завидимо и да га мрзимо? Зашто пишем о мржњи? Па зато што је увек дискриминисана, потцењена у свој својој сврсисходности, и о њој је толико мало написано. Сви само пишу о љубави, исто као да је то нешто лепо што се маже на леба. Каква бре љубав, мука ми је више и од љубави, и од оних којима су уста пуна љубави. Одувек су такви ширили „љубав“ огњем и мачем свуда по свету, а и данас је шире крстарећим ракетама. Пропагирати само љубав исто је као сликати на платну, али само белом бојом. Или компоновати музику, на подлози од само једног акорда. Не кажем да љубав није лепа, али у животу мора да постоји равнотежа. Ако само волиш, неуравнотежен си, исто као и ако само мрзиш. Без гравитационе силе Сунца одлетели бисмо у дубок свемир, али без центрифугалне силе Сунце би нас привукло и спржило. Зато је и мржња богоугодна. Богобојажљиви људи тврде да је живот патња, па наравно да јесте ако све сведемо на љубав. Консонанса је лепа сама по себи, али склад чине и консонанса и дисонанса. Привлачно и одбојно, лепо и ружно. Живот је складан само кад је комбинација лепог и ружног, у супротном је досадан, а досада је нешто што највише мрзим. Писао бих ја о мржњи још много, много више, али ме мрзи. А и нећу да будем досадан, према томе одох да кувам кафу. Мислим да сам овом својом филозофијом зајебо чак и Хегела, јер још више него он не разумем шта сам хтео да кажем. Мрзим бре овај интернетО, реално!

 

08.10.2018.

ЦВАЈ ШИПТАРЕН

 

 

Једну ћу вам причу испричати:

Иљир Агрон и Рамуш Кастрати

Два Шиптара од дарданске лозе

На ливади чували су козе

 

Па козама давали имена

Која честа су код српских жена:

Ана, Мара, Славица, Светлана

Мира, Нада, Зорица, Гордана

 

А онда су, чим је пало вече

Поскидали сукњицу и кече

Те отишли козама у штали

Да би цело стадо појебали

 

Појебаше и кобилу Цвету

Па се после хвалили на нету

Како нигде, од Пећи до Драча

Од њих нема вештијих јебача!

 

Пу, јебем ти живот и све свето

Кад и Шиптар има интернетО!

 


07.10.2018.

СВЕТА СТОЛИЦА

 

ПАЖЊА, ПАЖЊА, АХТУНГ, АХТУНГ, даје се на знање!

Под окриљем кардинала римског папка Фрање

У недељу, дваес' петог ожујка месеца

Мој је Курац у Загребу проглашен за свеца

 

Одувек сам био, зна се, часни Божји слуга

Блажена ми била ова моја Кара дуга

Око ње се утркују следбенице Фрање

Која ће пре да јој пружи рукопомазање

 

Још одавно у Загребу штују га ко Бога

Мог Бонгеца блаженога, мироточивога

Сад под дејством Духа Светог и милости Божје

Освештавам католичких жена међуножје

 

Оствари се, гледе тога, моја давна жеља

Да Факина свога сврстам у ред светитеља

Ајме мени, сад бискупи сваку мису дрито

Отпочињу са молитвом “Лепа наша Кито”

 

Већ данима Кроација одзвања од смеха

Јер мој Фантек пружа опрост скоро сваког греха

А и шта год да искењам, озарена лица

Више се не зове говно, већ Света Столица!

 

01.10.2018.

Кокаколисти в.с. Пепсиколисти

 

Не знам да ли сте обраћали пажњу, али ако јесте онда сте вероватно и приметили, да већ годинама на друштвеним мрежама бесни прави рат између ове две поменуте групације. За неупућене, званични подаци кажу како су Кокаколисти у историјском смислу нешто старији, и да их у укупној светској популацији има око 4 пута више. Пепсиколисти оспоравају поменуте податке и тврде како је то само мит и пропаганда. Осим тога, Кокаколисти оптужују Пепсиколисте за крађу тајног рецепта и бренда, а Пепсиколисти кажу како је то измишљотина јер се зна да је на аустроугарском двору, још у доба Марије Терезије, омиљено пиће била Пепси Кола. Затим се укључе и разноразни "стручњаци", са једне или друге стране, износећи научно аргументоване податке типа "Кока кола повећава потенцију", "Пепси освежава а не гоји", "Изазива дијабетес", "Опасност од канцера", "Ови су овакви а они су онакви" итд, итд.

Ја ни сам не знам шта је овде лаж а шта истина, само вам препричавам детаље овог конфликта, видљиве кроз коментаре на друштвеним мрежама. Чињеница је да Кокаколисти врло често изгубе "кочницу", те Пепсиколистима почну да псују све по списку и да их називају именима која баш и нису у сфери "политички коректног" вокабулара, а Пепсиколисти то онда искористе као крунски доказ своје тврдње да су Кокаколисти једна нецивилизована, некултурна и неписмена багра.

Сукоб је кулминирао јуче, када је са нета пренет у реалу. Наиме, у њујоршком Централ парку, у касним поподневним часовима, окупиле су се две повелике групације и једних и других, са тампон зоном између, коју је чинио кордон полиције. Кокаколисти су носили огромну фотку Хитлера који пије Пепси Колу, што би по њима требало да буде доказ фашистичке оријентације супарничке стране. Пепсиколисти су носили фотку трактора који на приколици превози гајбе Кока Коле, што би по њима био доказ сељаклука и примитивизма. Међу реквизитима и транспарентима Кокаколиста била је врло упадљива и фотка на којој је Мило Клиз Џонсон, иначе један од директора компаније Пепси, усликан док пије Кока Колу. И то је натегао онако, баш из флаше! А тек транспаренти који су се могли видети:

"Кока кола или смрт", "За Пепси спреман", "Кока колу пију само џибери", "Испишам вам се у Пепси", само су неки од примера.

У једном тренутку, као што то обично и бива кад су слична окупљања у питању, полетеле су празне флаше омиљених напитака и једне и друге стране, преко кордона полиције, а како је флаша Кока Коле нешто тежа то су Пепсиколисти овде извукли мало дебљи крај. Затим је кордон полиције на једном месту попустио, што је довело до продора екстремиста у противничке редове и велике количине разбијених зуба. Ургентни центар на Менхетну касно синоћ је примио више стотина присталица и једних и других, са повредама различитог калибра, од сломљеног нокта и утрнућа споловила, па све до фактуре лобање.

Као Балканац, могу вам рећи да сам се у том моменту осећао баш фино. Зашто срања само код нас да се дешавају? Ма нек се поубијају међусобно, јебо им пас матер и једнима и другима, ја свакако пијем искључиво бозу!

 

30.09.2018.

ДВА БРАТА И КРАВАТА

 

У давна времена, у једном сасвим удаљеном кутку краљевине Угарске, у сеоцету окруженом шумама, брдима и цвркутом птица, живела су два брата, Штрцигој и Прцислав. Нису били нешто нарочито речити, али како нису били ни нешто нарочито паметни, то им никада речи није усфалило да своју мисао изразе. Елем, од малих ногу највише су волели да раде нешто што су звали ТА-ТА-ТА-ТА, јер нису знали како се то заправо зове, а при томе су се чак морали крити од оца и матере, јер они те њихове поступке никако нису одобравали.

Обично би легли на погодан травнати терен, или понекад стојећи, с ногу, сакривени густим жбуњем околних шумарака, извадили би сваки свој пимпек, како су га иначе сви становници тог краја називали, и уз повике ТА-ТА-ТА-ТА, развлачили би га горе-доле. „ТА-ТА-ТА-ТА“, узвикивао би Штрцигој, „ТА-ТА-ТА-ТА“, уздисао би и Прцислав за њим, све док им не би наступило олакшање од ког се чинило да се удаљени планински врхови љуљају и поскакују.

Као и све игрице, и ова је временом еволуирала. Једнога дана схватили су да би пимпеке могли турити и у рупе на стаблу смреке, настале вероватно ударцима кљуна детлића. „ТА-ТА-ТА-ТА“, одјекивала је шума, док су безбрижни бели облачићи над њом пловили. Није пуно прошло, а открили су да би за њихову игрицу и пркно од овце могло добро да послужи. „ОВЦА, ТА-ТА-ТА-ТА“, узвикивали би на смену, док би овца збуњено блечала.

Све ово до сад речено могло би се сматрати само уводним поглављем. Дана када је наша прича кулминирала, овим забаченим крајоликом пролазио је Пјер Де Ла Дер Пе, у то време познати модни креатор на двору Луја 16-ог, дрмусајући се у својој кочији, а на повратку из Стамбола у Парис. Лупкајући штапом по крову кочије, дао је знак за паузу. Кочијаш Шарло Макрон притерао је дорате тик до оближње речице, како би их напојио, а Пјер се упутио преко ливаде, да мало протегне ноге, очаран питомом природом.

Наједном, учини му се да је чуо неке чудне звуке. Ослушнуо је добро, погледао лево-десно. На самом ободу оближње шуме, на пушкомет од првих сеоских кућа, уздизао се усамљени објекат, стилски сасвим налик штали. Како се полако, корак по корак, приближавао објекту, звукови су се појачавали.  На прстима, привукао се прозорском окну, и провукао главу кроз паучину. Требало је пар тренутака да му се очи привикну на полутаму штале, а онда је угледао чудан призор. На средини штале, тик иза једне краве, стајао је Штрцигој, гологуз, склопљених очију, држећи краву за бедра, померајући тело лагано, као у некаквом трансу, напред назад, и уздишући „КРАВА, ТА-ТА-ТА-ТА... КРАВА, ТА-ТА-ТА-ТА“. Како му не би сметао, Штрцигој је реп од краве задигао и метнуо га под браду.

Пјер је био фасциниран. Призор крављег репа, како виси од врата па наниже, никако му није излазио из главе, све до повратка у Париз. „КРАВА-ТА-ТА-ТА-ТА“, одзвањало му је у ушима. Треба ли уопЋе напомињати да је по повратку одмах наложио да се од крављих репова направе украси који ће висити са мускетарских вратова? Пројекат је брзо реализован, на радост Парижана, а и свих љубитеља моде. Лична гарда Луја 16-ог заблистала је новим сјајем. Било како било, изум је назван „КРАВАТА“, а и дан данас памти се и признаје њено хрватско подријетло.

 

19.09.2018.

НИЈЕ СВЕЈЕДНО

 

Водите рачуна кад и где умирете, јер није свеједно. Ви одлазите, али ваши ближњи остају. Не умирите касно увече, зар треба вест о томе да пробуди из најслађег сна неког вама блиског? Не умирите за викенд, за празнике, док су вам деца на летовању или годишњем одмору, саможиво је реметити им најлепше тренутке. Знам жену која је умрла док јој је син био на меденом месецу, па како после тога да је снаја не омрзне? Ако већ морате да умрете, гледајте да буде радни дан, нека се људи радују што су изашли са посла. Не умирите пред неку важну утакмицу, нити пред Нолетове мечеве, глупо је кад на са'рани сви буље у мобилне. Не умирите у иностранству, знате ли ви колико кошта превоз покојника? Не умирите док сте у базену, сви ће да мисле како сте се удавили. Многи просто пате за тим да се над њима врши обдукција. Не умирите у таксију, јадни таксиста може због тога најебати. Исто тако избегавајте и биоскопе, позоришта, тржне центре, хотеле. „Умро у хотелу“ звучи исто као да сте неки бескућник. Не умирите зими кад је велики минус, земља се тад јако тешко копа. А и јел хоћете да вам се гости посмрзавају? Не дозволите да вам последње мисли у овом животу буду типа „јој, нисам се обријао, подшишао, истуширао“, јер то је нешто што ће други свакако одрадити за вас. Рикњавање је важан и одговоран посао, одрадите га како треба. Колико сте само пута чули друге кад кажу „ма баш ме брига, нећу о томе уопште да размишљам“? Многи умру по систему „лако ћемо“, а да уопште нису ставили прст на чело и мало о свему томе промислили.

 

25.08.2018.

ŠVALERSKE INSTRUKCIJE


 

Svi bi momci trebalo da znaju

Kako Ženi da se obraćaju

Ne smeš sa njom o kurcu i pički

Taj je pristup krajnje netaktički

 

Ceo život svaka žena sanja

Da je gledaš s puno poštovanja

I nikako ne smeš bez kulture

Jer inače osta suve kure

 

Uz biranih reči dobro znanje

Znatno rastu šanse za jebanje

Svaka će ti reći „alal vera“

Kada slediš ovih par primera:

 

„Ubeđen sam, madmoazel draga

Raj je kad Vas guzim odostraga“

„Dopustite svom voljenom biću

Da Vas nežno mazi po pičiću“

 

„Slutim gospo, da vi dobro znate

Kako penis da mi zaglabate“

„Imam žudnju za Vama baš jaku

Molim da Vam svršim po stomaku“

 

Eto tako, prijatelju mladi

Sad znaš kako treba da se radi

Instrukcije nisu mnogo teške

S njima ima da jebeš bez greške!

 

21.08.2018.

MOLBA

 

 

Baš me brine moje stanje

Stalno mislim na jebanje

Kad god kakvu žensku sretnem

Odma bih da joj ga metnem

 

Imam ozbiljnu traumu

Snošaj stalno mi na umu

A žene su čudne ptice

Škrte po pitanju pice

 

Mesto da mi odmah daju

Sve se nešto foliraju

Gledaju me, nije farsa

Kao da sam pao s Marsa

 

Ovim putem molim žene

Da se smiluju na mene

Skroz ću da vam pošašavim

Ako nekoj ne uglavim

 

Zaglaviću u ludaru

Ako ne ispraznim karu

Ima da vam pošandrcam

Ako nešto ne oprcam

 

Zato žene, aman zaman

Imam kurac za vas taman

Ni prevelik, a ni mali

Dajte pičke, šta vam fali?

 

Dajte pičke da se proba

Nije to potrošna roba

Ako neka bude dala

Unapred joj kažem – HVALA!

 

11.12.2017.

Цртице из мушкоженскологије

 

 

Жена пред огледалом:

 

- Јао Боже, да ли сам ја лепа? Пера каже да јесам, али он нема укуса. Жика има укуса, али он мој изглед никад не коментарише. Сигурно мисли да сам ружна? Да ли да повећам усне? Или да их мало смањим? Баш су ми се груди нешто опустиле... Да исцртам обрве? Сутра ћу код козметичара... Али, била сам и јуче, па није много помогло... Треба да скратим косу и да се офарбам... Или можда само да се офарбам?

 

Мушкарац пред огледалом:

 

- Ах, какав даса! Ништа ни додати ни одузети!

 

 

Жена у кухињи:

 

- Да ли сам солила пире? Досолићу још мало... Јао, сад сам претерала! Крменадле су баш маторе, требале су да одстоје у маринади... Сад је већ касно за то... Да ми није чорба загорела? Није, добро је... Или можда јесте? Досућу још мало воде. Ова рингла баш јако греје... Или је можда преслаба? А шаргарепа трула, опет су ми увалили... Јаооо! Је*ем ти и нож и шаргарепу, посекох се...

 

Мушкарац у кухињи:

 

- Где беше стоје чаше? Нема везе, пићу воду из шаке.

 

 

Жена на улици:

 

- Јао, види ону краву, има исте ципеле као ја! Е, вечерас их бацам у контејнер... Шта буљи онај кретен, ко да никад није видо женско? Да ми се није шминка размазала? И што ми сви гледају у ноге, да ми се није чарапа поцепала? Пази маторца што је зино, а могу ћерка да му будем? Фуј! ...Јао, какав згодан даса... Прође, а није ме ни погледао... Мора да је ћорав, или геј? Требала сам дужу сукњу да обучем, у овој ми је дупе огромно... Е, вечерас прескачем вечеру!

 

Мушкарац на улици:

 

- Ах, какве женске! Рај за очи!

 

 

Жена у канцеларији:

 

Јадна ја, колико посла, не знам шта ћу пре? Баш ме искоришћавају максимално... Али сама сам крива, кад све урадим што ми се да. И само све једно те исто, извештаји и фактуре... Што ми не дају нешто ново да урадим? Мора да мисле да сам глупа? Е, мало су се з.! И овај компјутер, сто година стар! Види, види, још се и блокирао? Кога сад да зовем? Да ли сам кликнула на „сејв“?

 

Мушкарац у канцеларији:

 

- Да треснем један пасијанс, завршићу извештај сутра!

 

 

 

07.12.2017.

ШОКАНТНА ВЕСТ! УНДО БУТТОН!

 

 

Један од водећих јапанских научника, др. мр. сци. Хирохито Тенакито, иначе инжењер и теоријски физичар, овладао је данас, са својим тимом стручњака, новом врхунском технологијом под називом „ундо буттон“. Изум је толико револуционаран да ми прсти дрхте док ово куцам, а сам Хирохито је малопре по скраћеном поступку предложен за Нобелову награду за физику, хемију, мир, медицину и економију.

Дакле, шта је „ундо буттон“?

То је мала кутија величине пакле цигара, која на себи има само једно црвено дугме. Кад год га притиснете, поништавате догађаје који су се управо догодили, време враћате за један сат уназад, а сећање на тај један сат вам остаје!

Можете га кликтати и више пута, тачније до миле воље, и тако време враћати и за дан, месец, годину, век!

Немојте ипак баш претерати, јер дугме „редо“ још није измишљено, па тако ако се вратите у давну прошлост мораћете остатак живота тамо и провести.

Замислите само шта све можете са том кутијицом!

Успавали сте се и касните на посао – клик на „ундо“.

Завршила се утакмица и знате резултат – клик на „ундо“ и трк у кладионицу.

Изненада вам дошла ташта у госте – клик на „ундо“ и изгубите се из куће у непознатом правцу.

Ошишали сте се али вам се нова фризура не свиђа – клик на „ундо“ и одете код другог фризера.

Неко вам је слику на Карикама оценио са двојком – клик на „ундо“ и блокирате га!

Сусрели сте се уживо са особом коју сте упознали на Карикама, али вам се она баш и не допада – клик на „ундо“, бегаш кући и гасиш профил.

Вечерали сте у ресторану – клик на „ундо“ и не морате да платите.

Могућности су неограничене...

Нема шта, јапанац кад га оправи, то буде права ствар.

Серијска производња почиње крајем фебруара.

 

28.11.2017.

КУЋНИ ЉУБИМЦИ

 

Са'ћу мало да вас гњавим

С овом темом баш сам фаца

Решио сам да набавим

Мноштво кућних љубимаца

 

Греота да бацам храну

Кад већ ждерем ко аждаја

Зато држим у свом стану

Пса, мачку и папагаја

 

Акваријум имам прави

Јато риба ту се брчка

Једу све што им се стави

А имам и једног хрчка

 

Животиње, више-мање

Обожавам све од реда

А кад пођем на спавање

Ту је и плишани меда

 

Тако и ви, благо мени

Немој мрско да вам буде

Животиње ко не цени

Тај не воли нити људе.

 

27.11.2017.

ТРИ КОКОШКЕ

 

Три кокошке кокодачу

Да на себе скрену пажњу

Најгласнија међу њима

Завршиће на мом ражњу

 

Само тако моје коке

Срећу своју и не кријем

Да видимо коју од вас

На мој ражањ да набијем?

 

Меркам једну подебелу

Еклатантно та је глупа

Како ће да кокодаче

Кад је ДКинг очерупа?

 

Три кокошке кокодачу

Судбу своју и не слуте

Кад на ражањ једна оде

Оне две ће да заћуте.

24.11.2017.

ЧЕТИРИ ВРСТЕ ГЛУПИХ ЖЕНА

 

 

Одмах на почетку да се изјасним – да, ја обожавам глупаче!

Што је женско глупље, то ми је некако сексозовније.

Наравно, могу да комуницирам и са паметним женама, али паметну жену у кревету не могу да смислим.

Паметна жена ме страшно асоцира на Ајнштајна, а он, признаћете, и није баш био нека риба!

Који нормалан мушкарац жели Ајнштајна у кревету?

Насупрот томе, глупача, довољно је само да ме погледа и да полуизгубљено затрепа окицама, па да океан страсти у мени узбурка.

Кад је Бог стварао жену, створио је глупачу, која није била у стању да запамти једно једино, просто правило:

„Не дирај јабуку!“

Жена да би била жена, треба да буде глупа.

Кад кажем да обожавам глупаче, многи ће мушкарци разумети о чему причам, а неки и неће.

Неки преферирају паметњаковићке, професорке, др. мр. и сличне титуларке, углавном из разлога што се супротности привлаче.

Да парафразирам Толстојевског - паметне жене су врло сличне једна другој, међутим глупаче, глупе су свака на свој начин.

Ипак, када се овај круг глупости малчице сузи, на видело излази неколико типичних категорија.

С обзиром да имам огромно искуство са глупачама, покушаћу да вам дочарам најзначајније варијетете, па каже:

 

1.   Кућна глупача (феме доместикус ступидариус). Рађа децу, кува ручак, пере, пегла, распрема. Ако живи на селу онда и музе краве. Слабо где излази, можда пар пута годишње, а и тада обавезно са мужем. Воли да листа женске часописе и да гледа „Фарму“ или „Парове“. Омиљена поза – мисионарска.

2.   Градска глупача (феме урбанус идиотариус). Изласци су јој све у животу, сваке ноћи виси по сплавовима, кафићима, дискотекама. Спава до подне. Не зна ништа да скува, осим можда кафу. Штикла јој је најважнији модни детаљ а мобилни телефон не испушта из руке. Омиљена поза – доггу стајл!

3.   Бизнис глупача (нема латински назив, јер у време Латина није ни постојала). Посао, посао и само посао. Она ради по 16 сати на дан јер је утриповала да фирма не би могла без ње. Најчешће има брчиће, а и појака је у грудном кошу. Не одваја се од лап-топа. Секс готово да не упражњава јер нема времена за такве глупости.

4.   Уметничка глупача (феме арс нимфоманиус). Воли позоришта, биоскопе, сликарске галерије. Као мала ишла је у музичку школу, али њен таленат је остао несхваћен. Спрема добру клопу, а нарочиту пажњу поклања детаљима и декорацијама. Познаћете је по марами око врата, пирсингу, тетоважи на слабинском подручју. Поза – 69!

 

 

Ето, надам се да сам овим текстом био макар мало од користи, бар што се категоризације глупача тиче, и да никог нисам увредио.

Немојте ми само рећи да генерализујем, јер ја се трудим да имам објективно-научни приступ.

Поздрав за све особе добре воље, а глупачама шаљем један велики КИСС па нек га поделе. J

 

21.11.2017.

РАЗГОВОР

 

 

-         О чему размишљаш?

-         Побогу жено, о чему ћу да размишљам, видиш да гледам утакмицу.

-         Видим, па ипак, о нечему мораш да размишљаш, а знам и о чему.

-         Хајде леба ти, реци кад знаш, о чему размишљам?

-         Мислиш на твоју бившу жену!

-         Па ти ниси нормална, баш ћу на њу да мислим сад кад наши губе.

-         Аха, значи да не губе мислио би на њу!

-         Ма дај, не фантазирај.

-         Знаш шта, да ти кажем ја једну ствар, провидан си ко кликер, можеш некој другој да продајеш те фазоне!

-         Које бре фазоне, не блебећи мајке ти...

-         Па то, да ти као не мислиш на њу.

-         Мислим на њу исто као на лањски снег.

-         Значи ипак мислиш, е па знала сам!

-         Добро, мислим, ето, провалила си ме, и шта ћеш сад?

-         Што се одмах изнервираш чим причамо о твојој бившој? То стварно није нормално.

-         Нервирам се јер ми не даш да гледам утакмицу!

-         Ти очигледно ниси раскрстио са својим осећањима, никако не можеш да је преболиш.

-         Дај бре, олади! Уопште о њој не размишљам! Ни сад, ни јуче, ни прекјуче! Баш ме брига за њу!

-         И зашто стално причаш о њој? Имаш ли ти уопште другу неку тему за разговор?

-         Ја причам о њој? Па ти си та која је стално спомиње!

-         Ја да је спомињем? Немој да си смешан. Што бих ја помињала ту јадницу?

-         Јадницу?

-         Шта је, браниш је? Не свиђа ти се што кажем да је јадница?

-         Добро, јесте јадница! Остави ме сад на миру!

-         Аха, сад је и сажаљеваш, јел се ти то кајеш због нечега?

-         Да, кајем се што нисам отишао у кафану, да гледам утакмицу ко сав нормалан свет!

-         Само, знаш шта? Она мени делује поприлично глупо. Оне размакнуте очи, баш као неки дегенерик.

-         Шта ћу, таква ми је судбина изгледа, да стално налећем на којекакве дегенерике!

-         Јел то нешто на мој рачун?

-         Ма јок, чини ти се...

-         Стварно се томе нисам надала од тебе. Сад си ме баш увредио!

-         Јесам ли? Е, супер! Надам се да неко време нећеш говорити са мном?

-         Знаш шта, да ти кажем ја једну ствар. Погрешно се надаш!

-         Добро, причај сама са собом!

-         Од првог дана ја осећам... да с тобом нешто није у реду... да ти кад гледаш мене... као да гледаш њу... и можеш да се правиш да није тако... али ја знам шта знам... не могу а да не верујем својим очима... и можеш да се правиш да ме не чујеш... ја знам да ме чујеш јако добро... и да разумеш о чему причам... ја само хоћу да рашчистимо неке ствари... да знам на чему сам... и јесте, тачно је да саму себе понекад не разумем... али ја само хоћу да ме ти разумеш... а ти хоћеш да направиш да сам ја луда? Е па, неће моћи ове ноћи! И знаш шта... да ти кажем ја нешто... теби се свиђа моја дуга коса... само зато што је и она имала дугу косу... ти си тражио неку налик њој...

-         Па ти си дефинитивно полудела! Она црна а ти плава, и налик си њој?

-         Откуд ја знам, можда ти плаво видиш као црно?

 

(и тако даље, и тако до у бесконачност)

 

12.11.2017.

ЗАШТО ЖЕНЕ БЛЕБЕЋУ, А МУШКАРЦИ СЕ КРЕВЕЉЕ?

 

 

Данас су жене са мушкарцима поприлично равноправне, раде исте ствари, имају иста интересовања и потребе.

Иду на иста места, баве се истим хобијима, упражњавају исте активности.

Али такво стање траје тек, хајде да заокружимо, стотинак година.

Оно што је било некада, готово да је заборављено.

А то што је било некада трајало је не сто, не хиљаду, већ стотинама хиљада година.

Не мислите ли да је толико дуга традиција морала оставити трага у генетском коду човека?

Гени нису ништа друго до наслеђе свих наших предака.

А то наслеђе, ако га извучемо на светлост дана, изгледа овако:

Некада давно, мушкарци су ишли у лов, да обезбеде храну за своје племе.

Жене су остајале у пећини, да брину о деци, спремају ручак и да чекају мушкарце из лова.

Лов је могао трајати и данима, јер животиње врло лако предосете опасност.

Да не би открио своје присуство, пећински човек је морао да буде стрпљив, врло тих и да ћути.

Истовремено, морао је да се споразумева са својим колегом, другим пећинским човеком, како би лов био успешан.

Па како да се споразумева, а да истовремено ћути?

Па тако што је измислио језик знакова и гестикулације.

На пример, палац подигнут увис могао је да значи – „видим срну“.

Подигнут кажипрст – „лав у близини“!

Средњак – „видим женску из суседног племена“, а намигивање левим оком – „купа се гола у реци“, итд.

Овај начин комуникације свакако се временом развијао и усавршавао.

Појавили су се и други знаци као, рецимо, исплажен језик, стиснута песница, шипак, савијен прст, покрет шаком лево-десно из зглоба, који и ми данас користимо кад хоћемо да кажемо да неко није нормалан...

Осим тога, пећински човек је временом развио још једну вештину, вештину која није захтевала ћутање, а то је ономатопеја.

Имитирао је звуке природе.

Успео је да скине звиждук заљубљеног тетреба у оригиналу, роктање вепра, њакање магарца, брундање напаљеног медведа, а све зарад тога како би дотичну животињу привукао љубавним зовом на растојање довољно за добар хитац копљем.

За то време, жене, које су биле на сигурном, могле су до миле воље да торочу, ћаскају, чаврљају, бабрљају, блебећу, кикоћу се и сличне ствари.

Нису баш развијале знаковни језик јер су им руке најчешће биле заузете, у једној је беба а у другој варјача, али су зато вербалну комуникацију развиле до савршенства.

Деца су слушала и учила овај основни вид комуникације од мајки, зато и дан данас кажемо „матерњи језик“.

Језик гестикулације учили би од очева, кад мало поодрасту, како би се и они припремили за риболовачке активности.

Занимљиво је рећи и то, да су мушкарци знали језик жена, јер су га учили још као деца од својих мајки, док жене језик мушкараца никада нису сасвим савладале из простог разлога што нису ишле у лов.

И зато, мушкарци су свој начин комуникације често међусобно користили и пред женама, нарочито ако би желели да их оне не разумеју.

То је жене јако нервирало и оне би у таквим ситуацијама знале да им одбрусе, наравно, на свом језику – „шта се ту кревељите?“, или – „докле ћете више да изводите те ваше керефеке?“

Звучи познато?

Веровали или не, трагови свега овога видљиви су и у наше време.

Наука тврди да жене у односу на мушкарце имају развијенији центар за говор.

Наука не објашњава зашто је то тако, али ево, ја сам вам објаснио.

С друге стране, мушкарац и дан данас има развијенију гестикулацију од жене.

Ко ће дете научити да намигује, грокће, рокће, звижди, њаче и показује средњак или шипак, ако не отац?

Отац је задужен за керефеку, а то је научни термин за све побројано у претходној реченици, па и много шире.

„Кревељити се“ значи – изводити керефеке, а свако дете добро зна да је тата стручњак за такве ствари.

Већ видим како се феминисткиње хватају за главу тврдећи: „Боже свашта, могу и мајке да изводе керефеке!“

Да, могу.

Може и Словенија да производи ајвар, али зна се ипак чији је то бренд!

 

07.11.2017.

КАКО ПРАВИЛНО ТУЋИ ЖЕНУ?

 

 

Жене су свакако дивна и драга створења, вечито надахнуће стваралаца и романтичара, покретачка снага људске цивилизације.

Мени лично, кад се каже "Анђео", прва асоцијација јесте "Жена", и ја их искрено обожавам.

Међутим, и кад се каже "Ђаво", асоцијација ми је опет иста.

Чињеница је да и оне имају своју тамну страну, те ћемо овом приликом мало о њој продискутовати.

Шта да ради мушкарац, који је сатеран у ћошак од стране избезумљене припаднице лепшег пола, често наоружане варјачом или метлом?

Да ли прибегавати самоодбрани или се помирити са судбином?

Да ли дозивати упомоћ или ћутке поднети надолазећи цунами?

Овде морамо разликовати два случаја, први, када је мушкарац физички слабији, и други, када је мушкарац физички јачи.

Дакле, ПРВИ СЛУЧАЈ:

Сумњичаво вртите главим и размишљате - "Како може мушкарац да буде слабији од жене?"

Може, може, жена 21. века је јака, сигурне куће за мушкарце су реалност нашег времена, а јутјуб је препун веселих клипова у којима домаћице, као од брега одваљене, батинају своје животне сапутнике.

Ако вас тако нешто снађе, мој савет вам је, ни случајно се немојте бранити рукама.

Жена је физички јача, ухватиће вас за руку и ишчеврљити је из рамена.

Мораћете применити ударац ногом, а ту вам она не може парирати.

Познато је да жене не дижу ноге баш тако брзо.

Значи, само један маваши гери вам ту може помоћи, а то је, ако неко не зна, карате ударац ногом благо са стране, а који циља замишљену линију изнад чела дуж које индијанци скалпирају.

Ако га одрадите како треба, противник пада моментално, као зимина, и ви сте спасени.

Ако промашите, *ебали сте чворка, зато вежбајте, вежбајте и само вежбајте!

ДРУГИ СЛУЧАЈ:

Ви сте физички јачи, али је она јако безобразна и безобзирна, и прешла је све могуће границе, што значи прогања вас из собе у собу, одгуркује рукама, и при томе сикће:

"Шта је, шта бленеш? Идиоте! Кретену! Хоћеш можда да ме удариш? Хајде, чик ако смеш? Хајде, чик, чик! Хајде, пи*ко једна!"

У том случају стварно је тешко одолети, рука креће некако независно од мозга, али морате се потрудити да будете џек!

И овде је потребан тренинг, али на психолошком нивоу.

Нисте ви неки грубијан и примитивац, ви сте мушкарац 21. века!

Дакле, избројите у себи до 10, подигнете је на раме, скинете јој гаће, одете до ормара на коме држите прут (најбоље врбов, дебљине 5-6 мм), узмете га, седнете на кревет, пресамитите је преко колена, па удри по гузици!

Обично је довољно 10 до 15 добрих удараца да је смире.

Онда је нежно положите на кревет, и удаљите се.

Она ће мало да цмиздри, можда мало и да одспава, али кад изађе из собе биће сва озарена, и гарантујем да ће да вам понуди кафу!

Можда и нешто слатко уз кафу.

Знам да неки замишљају како жену никада и ни у каквој ситуацији не треба ударити, али то су углавном особе наивне и без довољно животног искуства, за разлику од мене, који сам прошао сито и решето.

Такође знам и да ће неки сада размишљати на начин - "Страшно, зар није срамота тући слабије од себе! Какав је то мушкарац?"

Није срамота, ако се има разлог.

Само слабије од себе је и могуће тући.

И Мајк Тајсон је увек тукао само слабије од себе, а кад је налетео на јачег, добио је и он батине!

Ај живели!

 

02.11.2017.

ТРИБУНАЛ

 

 

У дну мрачне, густе шуме,

верујте ми, није шала,

састало се судско веће

животињског трибунала.

 

Њега чине вук и лисац,

један вепар, мудра глава,

жустру воде полемику,

магарац им председава.

 

Разматрају случај важан,

тежак посао их чека:

За геноцид оптужен је

тај зликовац, бели зека.

 

Тужба гласи: “Сумњичи се

за прекршај ловног права

зато што је побегао

из чељусти старог лава."

 

Због тог нелегалног бекства,

младунчићи лављи мали,

остали су без вечере

и од глади поцркали.

 

Судско веће рече: “Крив је,

и ту нема места причи!”

Пресудише да се зека

доживотно утамничи.

 

Магарцима широм света

срце заигра од среће

па њакањем поздравише

ово мудро судско веће:

 

И-ААААА, И-ААААА, И-ААААА....

 

25.10.2017.

ДИЛЕМА

 

Синоћ нешто баш размишљам, док седим у клоњи:

Сви пандури завршише школе по Болоњи

Плавуше се сад масовно фарбају у смеђе

А Босанац глуп испада све ређе и ређе

 

Нација из Црну Гору није више лења

Пироћанац кад купује не прати снижења

Политичар слабо који да лупа без везе

Забринут сам за будућност хумора и зезе

 

Најновији догађаји заиста ме брину:

Перица се заљубио у једну Јасмину

Само трепће и уздише и, можда сам грешан

Ал уопште ни он више није ми баш смешан

 

Најјачи су зајебанти скинути са трона

Неће више остати нам ни „ф“ од фазона

Па због тога сву ноћ нисам могао да спавам

Јер сада чак ни ја не знам ког да зајебавам?

 

23.10.2017.

МОДЕРНА ГОВЕДА

 

Јесте чули људи, верујте без шале

Интернет је стиг'о и до сваке штале

На свако говедо по пар гигабајта

Да сурфују вредно од сајта до сајта

 

Монитори екстра, ал вреде све паре

Тастатура крупна, згодна за папкаре

Нема више краве, а нема ни бика

Да није на Фејсу са гомилом слика

 

Свако грло један блог дневно избаци

Како би се знало да нису лажњаци

Сад су штале чисте као апотека

А краве су срећне, дају више млека

 

Чак и свако теле пре ницања зуба

Образовни програм прати са јутјуба

Говедима осмех не силази с лица

Док чатују преко интернет страница

 

Дваес први век је говеђа идила

Ни говеда нису што су некад била.

 

22.10.2017.

КАКО ИМАТИ ПОЗИТИВАН СТАВ У ЖИВОТУ

 

 

Све је мање лепих ствари

Само проблем до проблема

Увек нешто срећу квари

Стално мука ил' дилема.

 

Али ипак, избегавај

Зависност од злих таблета

Боље чешће упражњавај

Благотворну моћ клозета.

 

Опустиш се, седнеш право

Поглед лута у даљини

Пражњење је врло здраво

За органе у целини.

 

Конфучије, Шћепан Мали

И мудраци широм света

Сви су редом признавали

Чудесну моћ тоалета.

 

Уметници, научници

Славни људи наше ере

Премијери, председници

Нема никог да не сере!

 

Ко год друго нешто тврди

Одмах знајте да вас лажу!

Своје гоМно ич не смрди

Стога веруј у кењажу.

 

Зато - чим ти неко смета

И не можеш да га „свариш“

Одмах трчи до клозета

Да се добро истовариш!

 


Stariji postovi

DKingove čarolije
<< 10/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
3007

Powered by Blogger.ba