DKingove čarolije

Dobrodošli na moj blog

28.11.2017.

КУЋНИ ЉУБИМЦИ

 

Са'ћу мало да вас гњавим

С овом темом баш сам фаца

Решио сам да набавим

Мноштво кућних љубимаца

 

Греота да бацам храну

Кад већ ждерем ко аждаја

Зато држим у свом стану

Пса, мачку и папагаја

 

Акваријум имам прави

Јато риба ту се брчка

Једу све што им се стави

А имам и једног хрчка

 

Животиње, више-мање

Обожавам све од реда

А кад пођем на спавање

Ту је и плишани меда

 

Тако и ви, благо мени

Немој мрско да вам буде

Животиње ко не цени

Тај не воли нити људе.

 

27.11.2017.

ТРИ КОКОШКЕ

 

Три кокошке кокодачу

Да на себе скрену пажњу

Најгласнија међу њима

Завршиће на мом ражњу

 

Само тако моје коке

Срећу своју и не кријем

Да видимо коју од вас

На мој ражањ да набијем?

 

Меркам једну подебелу

Еклатантно та је глупа

Како ће да кокодаче

Кад је ДКинг очерупа?

 

Три кокошке кокодачу

Судбу своју и не слуте

Кад на ражањ једна оде

Оне две ће да заћуте.

24.11.2017.

ЧЕТИРИ ВРСТЕ ГЛУПИХ ЖЕНА

 

 

Одмах на почетку да се изјасним – да, ја обожавам глупаче!

Што је женско глупље, то ми је некако сексозовније.

Наравно, могу да комуницирам и са паметним женама, али паметну жену у кревету не могу да смислим.

Паметна жена ме страшно асоцира на Ајнштајна, а он, признаћете, и није баш био нека риба!

Који нормалан мушкарац жели Ајнштајна у кревету?

Насупрот томе, глупача, довољно је само да ме погледа и да полуизгубљено затрепа окицама, па да океан страсти у мени узбурка.

Кад је Бог стварао жену, створио је глупачу, која није била у стању да запамти једно једино, просто правило:

„Не дирај јабуку!“

Жена да би била жена, треба да буде глупа.

Кад кажем да обожавам глупаче, многи ће мушкарци разумети о чему причам, а неки и неће.

Неки преферирају паметњаковићке, професорке, др. мр. и сличне титуларке, углавном из разлога што се супротности привлаче.

Да парафразирам Толстојевског - паметне жене су врло сличне једна другој, међутим глупаче, глупе су свака на свој начин.

Ипак, када се овај круг глупости малчице сузи, на видело излази неколико типичних категорија.

С обзиром да имам огромно искуство са глупачама, покушаћу да вам дочарам најзначајније варијетете, па каже:

 

1.   Кућна глупача (феме доместикус ступидариус). Рађа децу, кува ручак, пере, пегла, распрема. Ако живи на селу онда и музе краве. Слабо где излази, можда пар пута годишње, а и тада обавезно са мужем. Воли да листа женске часописе и да гледа „Фарму“ или „Парове“. Омиљена поза – мисионарска.

2.   Градска глупача (феме урбанус идиотариус). Изласци су јој све у животу, сваке ноћи виси по сплавовима, кафићима, дискотекама. Спава до подне. Не зна ништа да скува, осим можда кафу. Штикла јој је најважнији модни детаљ а мобилни телефон не испушта из руке. Омиљена поза – доггу стајл!

3.   Бизнис глупача (нема латински назив, јер у време Латина није ни постојала). Посао, посао и само посао. Она ради по 16 сати на дан јер је утриповала да фирма не би могла без ње. Најчешће има брчиће, а и појака је у грудном кошу. Не одваја се од лап-топа. Секс готово да не упражњава јер нема времена за такве глупости.

4.   Уметничка глупача (феме арс нимфоманиус). Воли позоришта, биоскопе, сликарске галерије. Као мала ишла је у музичку школу, али њен таленат је остао несхваћен. Спрема добру клопу, а нарочиту пажњу поклања детаљима и декорацијама. Познаћете је по марами око врата, пирсингу, тетоважи на слабинском подручју. Поза – 69!

 

 

Ето, надам се да сам овим текстом био макар мало од користи, бар што се категоризације глупача тиче, и да никог нисам увредио.

Немојте ми само рећи да генерализујем, јер ја се трудим да имам објективно-научни приступ.

Поздрав за све особе добре воље, а глупачама шаљем један велики КИСС па нек га поделе. J

 

21.11.2017.

РАЗГОВОР

 

 

-         О чему размишљаш?

-         Побогу жено, о чему ћу да размишљам, видиш да гледам утакмицу.

-         Видим, па ипак, о нечему мораш да размишљаш, а знам и о чему.

-         Хајде леба ти, реци кад знаш, о чему размишљам?

-         Мислиш на твоју бившу жену!

-         Па ти ниси нормална, баш ћу на њу да мислим сад кад наши губе.

-         Аха, значи да не губе мислио би на њу!

-         Ма дај, не фантазирај.

-         Знаш шта, да ти кажем ја једну ствар, провидан си ко кликер, можеш некој другој да продајеш те фазоне!

-         Које бре фазоне, не блебећи мајке ти...

-         Па то, да ти као не мислиш на њу.

-         Мислим на њу исто као на лањски снег.

-         Значи ипак мислиш, е па знала сам!

-         Добро, мислим, ето, провалила си ме, и шта ћеш сад?

-         Што се одмах изнервираш чим причамо о твојој бившој? То стварно није нормално.

-         Нервирам се јер ми не даш да гледам утакмицу!

-         Ти очигледно ниси раскрстио са својим осећањима, никако не можеш да је преболиш.

-         Дај бре, олади! Уопште о њој не размишљам! Ни сад, ни јуче, ни прекјуче! Баш ме брига за њу!

-         И зашто стално причаш о њој? Имаш ли ти уопште другу неку тему за разговор?

-         Ја причам о њој? Па ти си та која је стално спомиње!

-         Ја да је спомињем? Немој да си смешан. Што бих ја помињала ту јадницу?

-         Јадницу?

-         Шта је, браниш је? Не свиђа ти се што кажем да је јадница?

-         Добро, јесте јадница! Остави ме сад на миру!

-         Аха, сад је и сажаљеваш, јел се ти то кајеш због нечега?

-         Да, кајем се што нисам отишао у кафану, да гледам утакмицу ко сав нормалан свет!

-         Само, знаш шта? Она мени делује поприлично глупо. Оне размакнуте очи, баш као неки дегенерик.

-         Шта ћу, таква ми је судбина изгледа, да стално налећем на којекакве дегенерике!

-         Јел то нешто на мој рачун?

-         Ма јок, чини ти се...

-         Стварно се томе нисам надала од тебе. Сад си ме баш увредио!

-         Јесам ли? Е, супер! Надам се да неко време нећеш говорити са мном?

-         Знаш шта, да ти кажем ја једну ствар. Погрешно се надаш!

-         Добро, причај сама са собом!

-         Од првог дана ја осећам... да с тобом нешто није у реду... да ти кад гледаш мене... као да гледаш њу... и можеш да се правиш да није тако... али ја знам шта знам... не могу а да не верујем својим очима... и можеш да се правиш да ме не чујеш... ја знам да ме чујеш јако добро... и да разумеш о чему причам... ја само хоћу да рашчистимо неке ствари... да знам на чему сам... и јесте, тачно је да саму себе понекад не разумем... али ја само хоћу да ме ти разумеш... а ти хоћеш да направиш да сам ја луда? Е па, неће моћи ове ноћи! И знаш шта... да ти кажем ја нешто... теби се свиђа моја дуга коса... само зато што је и она имала дугу косу... ти си тражио неку налик њој...

-         Па ти си дефинитивно полудела! Она црна а ти плава, и налик си њој?

-         Откуд ја знам, можда ти плаво видиш као црно?

 

(и тако даље, и тако до у бесконачност)

 

12.11.2017.

ЗАШТО ЖЕНЕ БЛЕБЕЋУ, А МУШКАРЦИ СЕ КРЕВЕЉЕ?

 

 

Данас су жене са мушкарцима поприлично равноправне, раде исте ствари, имају иста интересовања и потребе.

Иду на иста места, баве се истим хобијима, упражњавају исте активности.

Али такво стање траје тек, хајде да заокружимо, стотинак година.

Оно што је било некада, готово да је заборављено.

А то што је било некада трајало је не сто, не хиљаду, већ стотинама хиљада година.

Не мислите ли да је толико дуга традиција морала оставити трага у генетском коду човека?

Гени нису ништа друго до наслеђе свих наших предака.

А то наслеђе, ако га извучемо на светлост дана, изгледа овако:

Некада давно, мушкарци су ишли у лов, да обезбеде храну за своје племе.

Жене су остајале у пећини, да брину о деци, спремају ручак и да чекају мушкарце из лова.

Лов је могао трајати и данима, јер животиње врло лако предосете опасност.

Да не би открио своје присуство, пећински човек је морао да буде стрпљив, врло тих и да ћути.

Истовремено, морао је да се споразумева са својим колегом, другим пећинским човеком, како би лов био успешан.

Па како да се споразумева, а да истовремено ћути?

Па тако што је измислио језик знакова и гестикулације.

На пример, палац подигнут увис могао је да значи – „видим срну“.

Подигнут кажипрст – „лав у близини“!

Средњак – „видим женску из суседног племена“, а намигивање левим оком – „купа се гола у реци“, итд.

Овај начин комуникације свакако се временом развијао и усавршавао.

Појавили су се и други знаци као, рецимо, исплажен језик, стиснута песница, шипак, савијен прст, покрет шаком лево-десно из зглоба, који и ми данас користимо кад хоћемо да кажемо да неко није нормалан...

Осим тога, пећински човек је временом развио још једну вештину, вештину која није захтевала ћутање, а то је ономатопеја.

Имитирао је звуке природе.

Успео је да скине звиждук заљубљеног тетреба у оригиналу, роктање вепра, њакање магарца, брундање напаљеног медведа, а све зарад тога како би дотичну животињу привукао љубавним зовом на растојање довољно за добар хитац копљем.

За то време, жене, које су биле на сигурном, могле су до миле воље да торочу, ћаскају, чаврљају, бабрљају, блебећу, кикоћу се и сличне ствари.

Нису баш развијале знаковни језик јер су им руке најчешће биле заузете, у једној је беба а у другој варјача, али су зато вербалну комуникацију развиле до савршенства.

Деца су слушала и учила овај основни вид комуникације од мајки, зато и дан данас кажемо „матерњи језик“.

Језик гестикулације учили би од очева, кад мало поодрасту, како би се и они припремили за риболовачке активности.

Занимљиво је рећи и то, да су мушкарци знали језик жена, јер су га учили још као деца од својих мајки, док жене језик мушкараца никада нису сасвим савладале из простог разлога што нису ишле у лов.

И зато, мушкарци су свој начин комуникације често међусобно користили и пред женама, нарочито ако би желели да их оне не разумеју.

То је жене јако нервирало и оне би у таквим ситуацијама знале да им одбрусе, наравно, на свом језику – „шта се ту кревељите?“, или – „докле ћете више да изводите те ваше керефеке?“

Звучи познато?

Веровали или не, трагови свега овога видљиви су и у наше време.

Наука тврди да жене у односу на мушкарце имају развијенији центар за говор.

Наука не објашњава зашто је то тако, али ево, ја сам вам објаснио.

С друге стране, мушкарац и дан данас има развијенију гестикулацију од жене.

Ко ће дете научити да намигује, грокће, рокће, звижди, њаче и показује средњак или шипак, ако не отац?

Отац је задужен за керефеку, а то је научни термин за све побројано у претходној реченици, па и много шире.

„Кревељити се“ значи – изводити керефеке, а свако дете добро зна да је тата стручњак за такве ствари.

Већ видим како се феминисткиње хватају за главу тврдећи: „Боже свашта, могу и мајке да изводе керефеке!“

Да, могу.

Може и Словенија да производи ајвар, али зна се ипак чији је то бренд!

 

07.11.2017.

КАКО ПРАВИЛНО ТУЋИ ЖЕНУ?

 

 

Жене су свакако дивна и драга створења, вечито надахнуће стваралаца и романтичара, покретачка снага људске цивилизације.

Мени лично, кад се каже "Анђео", прва асоцијација јесте "Жена", и ја их искрено обожавам.

Међутим, и кад се каже "Ђаво", асоцијација ми је опет иста.

Чињеница је да и оне имају своју тамну страну, те ћемо овом приликом мало о њој продискутовати.

Шта да ради мушкарац, који је сатеран у ћошак од стране избезумљене припаднице лепшег пола, често наоружане варјачом или метлом?

Да ли прибегавати самоодбрани или се помирити са судбином?

Да ли дозивати упомоћ или ћутке поднети надолазећи цунами?

Овде морамо разликовати два случаја, први, када је мушкарац физички слабији, и други, када је мушкарац физички јачи.

Дакле, ПРВИ СЛУЧАЈ:

Сумњичаво вртите главим и размишљате - "Како може мушкарац да буде слабији од жене?"

Може, може, жена 21. века је јака, сигурне куће за мушкарце су реалност нашег времена, а јутјуб је препун веселих клипова у којима домаћице, као од брега одваљене, батинају своје животне сапутнике.

Ако вас тако нешто снађе, мој савет вам је, ни случајно се немојте бранити рукама.

Жена је физички јача, ухватиће вас за руку и ишчеврљити је из рамена.

Мораћете применити ударац ногом, а ту вам она не може парирати.

Познато је да жене не дижу ноге баш тако брзо.

Значи, само један маваши гери вам ту може помоћи, а то је, ако неко не зна, карате ударац ногом благо са стране, а који циља замишљену линију изнад чела дуж које индијанци скалпирају.

Ако га одрадите како треба, противник пада моментално, као зимина, и ви сте спасени.

Ако промашите, *ебали сте чворка, зато вежбајте, вежбајте и само вежбајте!

ДРУГИ СЛУЧАЈ:

Ви сте физички јачи, али је она јако безобразна и безобзирна, и прешла је све могуће границе, што значи прогања вас из собе у собу, одгуркује рукама, и при томе сикће:

"Шта је, шта бленеш? Идиоте! Кретену! Хоћеш можда да ме удариш? Хајде, чик ако смеш? Хајде, чик, чик! Хајде, пи*ко једна!"

У том случају стварно је тешко одолети, рука креће некако независно од мозга, али морате се потрудити да будете џек!

И овде је потребан тренинг, али на психолошком нивоу.

Нисте ви неки грубијан и примитивац, ви сте мушкарац 21. века!

Дакле, избројите у себи до 10, подигнете је на раме, скинете јој гаће, одете до ормара на коме држите прут (најбоље врбов, дебљине 5-6 мм), узмете га, седнете на кревет, пресамитите је преко колена, па удри по гузици!

Обично је довољно 10 до 15 добрих удараца да је смире.

Онда је нежно положите на кревет, и удаљите се.

Она ће мало да цмиздри, можда мало и да одспава, али кад изађе из собе биће сва озарена, и гарантујем да ће да вам понуди кафу!

Можда и нешто слатко уз кафу.

Знам да неки замишљају како жену никада и ни у каквој ситуацији не треба ударити, али то су углавном особе наивне и без довољно животног искуства, за разлику од мене, који сам прошао сито и решето.

Такође знам и да ће неки сада размишљати на начин - "Страшно, зар није срамота тући слабије од себе! Какав је то мушкарац?"

Није срамота, ако се има разлог.

Само слабије од себе је и могуће тући.

И Мајк Тајсон је увек тукао само слабије од себе, а кад је налетео на јачег, добио је и он батине!

Ај живели!

 

02.11.2017.

ТРИБУНАЛ

 

 

У дну мрачне, густе шуме,

верујте ми, није шала,

састало се судско веће

животињског трибунала.

 

Њега чине вук и лисац,

један вепар, мудра глава,

жустру воде полемику,

магарац им председава.

 

Разматрају случај важан,

тежак посао их чека:

За геноцид оптужен је

тај зликовац, бели зека.

 

Тужба гласи: “Сумњичи се

за прекршај ловног права

зато што је побегао

из чељусти старог лава."

 

Због тог нелегалног бекства,

младунчићи лављи мали,

остали су без вечере

и од глади поцркали.

 

Судско веће рече: “Крив је,

и ту нема места причи!”

Пресудише да се зека

доживотно утамничи.

 

Магарцима широм света

срце заигра од среће

па њакањем поздравише

ово мудро судско веће:

 

И-ААААА, И-ААААА, И-ААААА....

 

DKingove čarolije
<< 11/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
4764

Powered by Blogger.ba